Historia magistra vitae est (Историја је учитељица живота), мисао великог римског државника, говорника и филозофа Марка Тулија Цицерона у слободном преводу указује да су друштва која не уче из грешака прошлости, осуђена да их понављају. Тако српско правосуђе након катастрофалне реформе из 2009. године доживљава ову нову “мини реформу” изазвану усвајањем сета правосудних закона, у јавности познатих као “Мрдићеви закони”.
Овим законима се, између осталог, образује нови основни суд на основу претпоставки, учвршћује власт председника судова, одузима надлежност Високог савета тужилаштва, реформише Тужилаштво за високотехнолошки криминал, утиче на функционалност Јавног тужилаштва за организовани криминал – ТОК. Усвојени су уз озбиљне недостатке процедура и стандарда. На то су указивали представници цивилног сектора, који су аргументовано, процесно и садржински критиковали ове измене и тражили повлачење из процедуре (Асоцијација судијских помоћника, Радна група за поглавље 23 Националног конвента о Европској унији и велики број организација цивилног друштва), али и актери који су афирмативни на ове измене. Мишљења Високог савета судства и Високог савета тужилаштва нису затражена, иако је то законом прописана обавеза када се ради о изменама закона који се тичу судства, односно јавног тужилаштва.
Имајући у виду да је наша земља у процесу приступних преговора са Европском унијом и у овом контексту прекршене су процедуре будући да претходно мишљење Венецијанске комисије и претходна оцена Европске комисије нису ни затражени. Овим путем подсетићемо на препоруке Европске комисије из Извештаја за Србију за 2025. годину. Између осталог препоручено је да је потребно попунити упражњена радна места у Јавном тужилаштву за организовани криминал ради делотворног спровођења истрага корупције на високом нивоу, обезбедити адекватан простор за пријем и рад нових запослених, као и показати јасну и трајну политичку посвећеност борби против корупције кроз успостављање стабилног биланса резултата. Наглашена је потреба за снажним и координисаним одговором правосудних органа на корупцију на високом нивоу, прецизирањем овлашћења и надлежности ТОК-а, као и обезбеђивањем техничке опреме и материјалних средстава за самостално спровођење посебних истражних мера. Европска комисија такође препоручује да Србија уважава све препоруке које је дао GRECO, нарочито из петог круга евалуације, а којима је указано да је потребно ревидирати тренутни систем имунитета како би се изричито искључила кривична дела повезана са корупцијом, те да надлежност ТОК-а треба проширити тако да обухвата и највише државне функционере.
Имајући у виду наведено из извештаја Европске комисије, остаје нејасно на који начин ове нетранспарентне и неинклузивне измене закона, усвојене уз неубедљиву аргументацију и хитност могу допринети ефикасности правосуђа и јачању капацитета за борбу против корупције на високом нивоу. Поставља се и питање њихове усклађености са Националним програмом за усвајање правних тековина Европске уније (NPAA), који је усвојила Влада Републике Србије, а који предвиђа меру јачања кадровских капацитета ТОК-а за спровођење проактивних истрага и поступање у предметима организованог криминала, тероризма и високе корупције.
Одговор је брзо стигао из Европске комисије, чији високи представници позивају Републику Србију да пронађе правне механизме за обуставу примене ових усвојених измена правосудних закона и да хитно приступи њиховој ревизији, наводећи да ове измене представљају озбиљан корак уназад у процесу приступања Европској унији. Високи представници Европске комисије су указали и да ревизије морају поштовати транспарентан и инклузиван процес консултација, укључујући Европску комисију и Венецијанску комисију.
Асоцијација судијских помоћника указује да је у интересу грађана Србије, правне сигурности, владавине права и европског пута Републике Србије, неопходно да свака измена овако значајних, при том системских, закона буде резултат ширег стручног дијалога, институционалне одговорности и усклађености са процедурама и међународним стандардима.