Привид дијалога
Асоцијација судијских помоћника сматра да је начин на који се мењају Закон о Правосудној академији, Закон о судијама и Закон о јавном тужилаштву привидно инклузиван и представља покушај да се унапред донета одлука накнадно представи као резултат транспарентног дијалога.
Грађанима треба јасно рећи зашто је овај закон важан. Њиме се уређује институција која добија кључну улогу у избору будућих судија и јавних тужилаца. Реч је о правилима која директно утичу на то ко ће сутра одлучивати о правима, имовини и слободи грађана Србије.
Скривање иза процеса из 2024. године
Политичке власти овај процес покушавају да представе као директан наставак законске процедуре из 2024. године. Асоцијација судијских помоћника је тада била посматрач на радној групи и активно учествовала на свакој расправи о сличним решењима. Принципијелно смо се борили против предложених измена начина избора судија и јавних тужилаца. Тада је предочено како су поједине примедбе струке усвојене. Ипак, у пракси се показало да то није тачно.
Кључне концептуалне замерке су потпуно игнорисане, а цео процес је остао нетранспарентан – извештај са те јавне расправе, као и званични записници, до данас су изостали.
Привид дијалога у “минут до дванаест”
Уместо озбиљне јавне расправе о новом тексту, организована су јавна слушања у августу, у време годишњих одмора. Тешко је поверовати да је август најбољи тренутак да се правосуђе позове да расправља о сопственој будућности.
Сам формат тог наводног дијалога био је дубоко проблематичан. Представници политичке власти имали су неограничено време да бране своја решења, док су остали учесници добили највише по десет минута да објасне зашто је предложени концепт лош. Држава је имала неограничено време да објашњава зашто је у праву, а критичари десет минута да докажу супротно. То није демократски дијалог, већ њен привид.
Посебно је неприхватљив покушај да се овај пропуст оправда тврдњом да се о Правосудној академији “расправља већ 20 година“. Стручне дугогодишње полемике о идеји једне тачке уласка у правосуђе преко Правосудне академије не могу се ретроактивно прогласити „јавном расправом о концептима“ и о конкретном предлогу закона који тада није ни постојао. Управо чињеница да ова тема толико дуго изазива озбиљна неслагања показује да је потребан суштински дијалог, а не његово фингирање.
Гласање по хитном поступку
У понедељак, 24. августа су ове измене закона на дневном реду Народне скупштине у пакету са још 56 закона и других одлука. У таквим околностима постављамо питање: “Како ико очекује целовиту и озбиљну парламентарну расправу о промени начина избора судија и јавних тужилаца наше земље?”
Ствара се утисак да се дијалог организује само да би се формално штиклирала ставка о транспарентном, инклузивном и демократском законодавном процесу. Реформа правосуђа није административни задатак који треба што пре скинути са дневног реда. Асоцијација судијских помоћника не очекује да политичке власти прихвате сваку примедбу, нити да сви у правосуђу имамо исти став о Правосудној академији, али очекује минимум: да се о будућности правосуђа суштински расправља и води стварни дијалог пре него што је политичка одлука практично донета.
Добар закон неће постати лош ако је изложен критици, нити ће лош постати добар зато што је усвојен на брзину. О томе ко ће сутра делити правду не сме се одлучивати по принципу: „причамо већ двадесет година, изволите десет минута за примедбе – а сада правац на гласање и усвајање“. Грађани Србије заслужују више од привида дијалога.
Прочитајте још: Покушај измене Закона о правосудној академији је штетни експеримент