Пише: Стефан Гојковић, председник Асоцијације судијских помоћника
Ледени брег
Правосуђе Србије није пред колапсом – оно је већ ударило у ледени брег. Док се јавности сервира прича о реформама и модернизацији, на палуби се дешава тиха евакуација. Судијски помоћници, ти невидљиви мотори правде, констатно теже да напусте брод који тоне, мењајући суднице за адвокатске канцеларије и корпорације. Правосуђе ће их, због своје тоталне неизаинтересованости и лошег третмана, практично поклонити приватном сектору. „Срећна околност“ за правосуђе је што чамаца за спасавање још нема довољно. Питање више није ко ће сутра да нам суди, већ ко ће последњи угасити светло у судници која остаје празна. Све да их и не поклони приватном сектору, уз наставак оваквог третмана правосуђе ће неповратно изгубити квалитетан стручни кадар својих службеника.
Економско самоубиство система
Улагање једног судијског помоћника мери се деценијама: године студирања, волонтирање и ређе плаћени приправнички стаж, мукотрпно полагање правосудног испита, волонтерски рад и након правосудног испита, дугогодишњи рад на одређено време и чекање јавних конкруса. Све то се баци у воду оног тренутка када се дозволи да плата најстручнијег запосленог у суду буде нижа од просечне републичке плате. Ово није уштеда у буџету, већ представља економско самоубиство. Правосуђе ради против себе када дозволи да јој оде будућност.
Суд као бесплатни тренинг центар
Постали смо највећи и најјефтинији образовни центар за приватни сектор. Суд данас служи као проточни бојлер: млади и талентовани правник код нас научи занат, стекне искуство на најтежим предметима, а онда, чим постане најкориснији систему – оде. Оде тамо где се радни дан не завршава питањем: „како преживети до првог?“, већ адекватном наградом за уложени труд. Правосуђе заправо инспирише обуку кадрова за адвокатске канцеларије и приватни сектор, док у судовима остају само промаја и непрегледни низови нерешених предмета.
Има ко хоће?
Илузија је да ће се одлазак стручног кадра надоместити новим кадром. Ово попуњавање празнина само на папиру делује као решење, али у стварности почетник не може да замени искусног судијског помоћника. Врло брзо и тај почетник, неће бити почетник и спознаје истину: систем не цени његов труд. Тако правосуђе постаје бесконачни круг: производи стручњаке, губи их, а затим поново почиње од нуле, без икаквог напретка.
Тиха парализа система
Ми не заустављамо систем шетњама и блокадама улица. Парализа судова се дешава тихо и неприметно, када неко од колега преда молбу за престанак радног односа. То је блокада правне државе која се не види на насловним странама. Међутим, ту блокаду итекако осете грађани који годинама чекају пресуду коју нема ко да је напише. Судијски помоћник није социјални случај који тражи милостињу. Он је стуб правне државе. Када тај стуб напукне, цело правосуђе се руши. И ту испаштају они којима би правосуђе требало да служи – грађани Републике Србије.
Још није касно за спас брода
Време за козметичке промене је истекло, али још увек није касно да се брод стабилизује. Држава мора хитно да се освести и ојача овај темељ правосуђа. Не због нас, судијских помоћника, већ због сваког грађанина наше земље који заслужује правду у разумном року. Јачање материјалног и професионалног статуса оних који носе систем на својим леђима није луксуз. То је инвестиција у опстанак правне државе. Промените смер овом броду, јер без стручних људи свака прича о реформи постаје само прича о Титанику и леденом брегу. Епилог те приче нам је свима познат.