Асоцијација судијских помоћника (у даљем тексту: АСП), је струковно удружење основано ради остваривање циљева у области владавине права, са главним фокусом на заштити права и интереса судијских помоћника. Владавина права подразумева усклађеност закона са Уставом и међусобну усклађеност закона у области правосуђа. Заштита интереса судијских помоћника, између осталог, подразумева инсистирање на решењима која, у таквом нормативном оквиру, препознају и адекватно вреднују њихов друштвени значај.
Имајући у виду актуелне измене Закона о Правосудној академији и Закона о судијама, поновићемо да је АСП принципијелно против главног концепта „једне тачке уласка у правосуђе“, према којем је завршена обука пред Правосудном академијом, односно стечено уверење о завршеној обуци пред Правосудном академијом, услов за избор на судијску функцију.
Како постоји и тзв. алтернативна верзија (са чланом 56), у којој обука пред Правосудном академијом није услов за избор на судијску функцију, указујемо на нека потенцијално штетна решења која предложене измене закона садрже.
Нацрт закона о Правосудној академији (у даљем тексту: Нацрт) уводи појам самофинансирајућих корисника „претходне обуке“. Одредбама члана 37. прописано да је да се за кориснике претходне обуке, чија се обука финансира из средстава буџета Републике Србије, примају кандидати према редоследу са ранг листе до попуне броја корисника одређеног од стране Високог савета судства и Високог савета тужилаштва (став 3.) Кандидати који нису обухваћени ставом 3. овог члана, а положили су пријемни испит, могу да похађају претходну обуку као корисници претходне обуке, уз обавезу да самостално сносе трошкове обуке (став 4.).
Из цитираних одредби произлази да Правосудна академија није ограничена у одређивању броја самофинансирајућих корисника „претходне“ обуке. Ово отвара могућност да, невезано за кадровске потребе правосуђа и реалне могућности Правосудне академије, на „претходну“ обуку буде примљен велики број самофинансирајућих корисника исте. Наведена потенцијална „хиперпродукција“ корисника би довела до смањења квалитета обука и на дуже стазе би довела до умањења шанси да судијски помоћници буду изабрани на судијску функцију.
Наиме, нацрт у целости препушта Правосудној академији овлашћење да изабере број самофинансирајућих корисника без икакве суштинске улоге правосудних савета у наведеној одлуци. Ако се поред тога настави негативан тренд да број судијских приправника и судијских помоћника опада (било због недовољног броја конкурса или мањка интереса за развој каријере у правосуђу), наведено решење је забрињавајуће и неминовно доводи до тога да би највећи број судија у будућности био управо из редова корисника обуке пред Правосудном академијом.
У односу на важеће решење из Закона о Правосудној академији, Нацртом је предвиђено различито трајање „претходне“ обуке, па за кандидате који имају преко 6 година радног искуства у правној струци (при чему радно искуство не мора бити у вези са радом у суду), траје само три месеца, самофинансирајући корисник „претходне“ обуке након положеног завршног испита бива формално изједначен у погледу шанси за избор на судијску функцију са судијским помоћницима са положеним судијским испитом и са (често и деценијским) искуством у пословима који су у најближој вези са обављањем судијске функције. Штавише, наведена категорија корисника претходне обуке је привилегована у односу на судијске помоћнике већ самим тим што је изузета из обавезе похађања „обавезне сталне обуке за судије који се први пут бирају“ (чл. 56. ст. 1. Нацрта).
Треба такође указати на неусаглашеност Нацрта са тзв. системским законима[1] у области правосуђа, а који су донети пре нешто више од годину дана. Пре свега, Нацрт је неусаглашен са Законом о Високом савету судства и Законом о судијама.
Одредба чл. 10. ст. 1. тачка 9. Нацрта садржи решење које је суштински различито од решења из чл. 17. ст. 1. тачка 15. Закона о Високом савету судства. Спорна одредба Нацрта гласи да Управни одбор Правосудне академије усваја програм обавезне сталне обуке за судије, односно јавне тужиоце који се први пут бирају на функцију, уз сагласност Високог савета судства и Високог савета тужилаштва, док одредба чл. 17. ст. 1. тачка 15. Закона о Високом савету судства прописује да Савет утврђује програм почетне обуке за судију. Имајући у виду да „обавезна стална обука за судије који се први пут бирају на функцију“ (и траје 30 дана) не може бити ништа друго до почетна обука судија, то Нацрт на различит начин одређује надлежности и улоге Правосудне академије и Високог савета судства у односу на програм почетне обуке за судију. Како није реч само о пукој терминолошкој несагласности, исход овако конципираног решења може бити увећање надлежности Правосудне академије која није уставна категорија, те не постоје уставне гаранције њене независности.
Нацрт уводи термине као што су „претходна обука“ (чл. 26.) и „обавезна стална обуке за судију и јавног тужиоца који је први пут изабран на функцију“ које тзв. системски закони не познају, те је наведено противно уставном начелу јединствености правног поретка (чл. 194. ст. 1. Устава Републике Србије). Наиме, правосудни закони морају бити кохерентни и законодавац би требало да избегава да суштински исти појам у различитим законима назива другачијим терминима.
Решење из чл. 56. ст. 1. и 2. Нацрта, којим је предвиђена стална обука судија који се први пут бирају на функцију, није усклађено са решењем из члана 10. Закона о судијама. Наиме, Нацрт у погледу обавезне сталне обуке судија који се први пут бирају на судијску функцију ставља све новоизабране судије у исти положај, будући да обуку не индивидуализује у зависности од професионалног искуства судија, а што као принцип за обуку свих судија, па и новоизабраних, изричито предвиђа члан 10. Закона о судијама.
Управо би непостојање индивидуализације обуке судија који се први пут бирају на судијску функцију могло довести до апсурдне ситуације да наведена обука судијског помоћника са деценијским радним искуством у правосуђу, а који је изабран за судију, буде једнаке дужине и садржински идентична обуци новоизабраног судије који није имао ни дана радног искуства у суду.
23. октобар 2024. године Асоцијација судијских помоћника
[1] Напомена наш правни систем не познаје термин „системски закони“, али је назив постао одомаћен у стручној јавности.