Стефан Гојковић
Слобода удруживања
Слобода удруживања је једно од основних људских права и слобода које јамчи Устав Републике Србије.[1] Оснивање, регистрација, статус, положај и начин уређења удружења прописана су законом. Удружења представљају добровољну, непрофитну организацију основану ради остваривања или побољшања одређеног циља, који није прописима забрањен. [2] Сагласно Закону о државним службеницима судијски помоћници имају право да буду чланови синдиката и професионалног удружења и њихових органа управљања.[3] Полазећи од изнетог основана је Асоцијација судијских помоћника (у даљем тексту – Асоцијација), односно професионално, струковно удружење које делује на територији Републике Србије и чији су главни циљеви: заштита интереса, побољшање видљивости, статуса, положаја, значаја и материјалне сигурности судијских помоћника, те повезивање истих.
Проблеми судијских помоћника
Проблеми са којима се сусрећу судијских помоћници су разнoврсни, а судијски помоћници су најупућенији у исте. Судијски помоћници су, свакако, најрелевантнији да указују на те проблеме и заједно са надлежним државним органима и цивилним сектором константно раде на решавању истих. Прецизније, проблеми судијских помоћника неће бити решени сами од себе, већ је потребно деловање. Управо зато је битно да удружење овог типа постоји у нашој земљи, као и у сваком демократском друштву које тежи развоју правосуђа и унапређењу владавине права. Асоцијација окупља судијске помоћнике из целе Републике Србије свесна чињенице је да појединац не може ништа сам да уради.
Промена законског режима
Асоцијација поздравља циљеве и мере прописане Стратегијом људских ресурса у правосуђу за период 2022-2026,[4] чије спровођење треба да доведе до непристрасног и транспарентног поступка одабира кадрова, ефикасног система оцене радног учинка, те савременог система континуираног стручног оспособљавања и пружа снажну подршку да се прописане мере спроведу што пре.
Ово првенствено у смислу доношења посебног закона којим би судијски помоћници били измештени из режима државних службеника. То измештање је нужно имајући у виду да судијски помоћници не врше послове у органима државне управе, већ у оквиру судске власти. Самим тим, потребно је да буду у надлежности Високог савета судства, а не извршне власти, све у циљу јачања независности судске власти.
Адекватно плаћена професија
Такође, Асоцијација сматра да сваки рад треба бити адекватно плаћен и сразмеран квалитету рада. Полазећи од тога систем плата судијских помоћника и систем напредовања и награђивања треба бити побољшан у најскоријем року, при чему постојање судијских помоћника – волонтера треба да буде изричито забрањен, а све како би се квалитетан кадар сачувао у правосуђу наше земље. Ово стога што правосуђе без стручног кадра није, нити може бити у интересу Републике Србије.[5]
Асоцијација судијских помоћника, као друштвено одговорна, правно освешћена струковна организација, свесна да судијски помоћници јесу људи који воле правосуђе и рад у суду упркос свим тешкоћама, тежи да судијски помоћници буду задовољни својим послом и остану у правосуђу, те на тај начин побошљају квалитет и ефикасност истог.
Објављено: 4.9.2023. године
*Текстови објављени на страници Правне теме на сајту Асоцијације судијских помоћника не представљају правне савете, већ личне ставове аутора, који не морају нужно одражавати ставове Асоцијације судијских помоћника.
[1] Чл. 55 Устава Републике Србије, Службени гласник РС, бр. 98/06…16/22.
[2] Закон о удружењима, Службени гласник РС, бр. 51/09…44/18 – др. закон.
[3] Чл. 15 Закона о државним службеницима, Службени гласник РС, бр. 79/05…142/22.
[4] Службени гласник РС, бр. 133/21.
[5] Стефан Гојковић, „Ко су судијски помоћници у Републици Србији?“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2022, Нови Сад 2022, 1119-1141, https://zbornik.pf.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2023/02/doi_10.5937-zrpfns56-41844.pdf, 31.08.2023. године.