Стефан Гојковић
Коришћење вештачке интелигенције мора бити правно регулисано
Вештачка интелигенција у правосуђу није играчка, већ високоризичан систем. Тако га класификује AI Act Европске уније, [1] који је свеобухватни регулаторни оквир који уређује развој и коришћење вештачке интелигенције. За нас је овај акт битан зато што је примарни модел који би требало користити за израду домаћег Закон о вештачкој интелигенцији.
Србија има усвојене Етичке смернице за развој, примену и употребу поуздане и одговорне вештачке интелигенције,[2] као и Стратегију развоја вештачке интелигенције.[3] То је међутим само основа, јер без закона можемо само да замишљамо и представљамо визију коришћења вештачке интелигенције у правосуђу.
Рад на закону који би правно уредио коришћење вештачке интелигенције није баш ажуран. Формирана је радна група за израду нацрта закона 2024. године, па је уследио застој. Почетком 2026. године је настављен рад на закону, али полазне основе и нацрт нису јавно доступни. Како је правосуђе у контексту вештачке интелигенције високоризичан систем, поставља се питање да ли ће и поред усвајања тог закона бити потребан и посебан закон који ће уже уређивати коришћење исте у правосуђу?
Вештачка интелигенција се рапидно развија па и прописи морају пратити тај развој. Поред закона биће потребни и подзаконски акти који ће ближе уређивати поједина питања и изазове који ће се неминовно јавити. Наравно, као и сваки, и овај закон мора бити у складу са Уставом Републике Србије и не сме бити у колизији са важећим законима попут: Закона о заштити података о личности, Закона о информационој безбедности, Закона о парничном поступку, Закона о кривичном поступку и итд.
Систем вештачке интелигенције правосуђа мора бити у рукама државе
Ако држава препусти развој овог система спољним приватним компанијама, добијамо скупу технологију која може да изазове низ проблема.
Пре свега отвара се питање безбедности. Да ли бисмо желели да су подаци о странкама, докази и поверљиви списи, подаци о нашој имовини нађу у рукама приватне фирме?
Такође, отварају се врата за потенцијалне злоупотребе. Могу да замислим реалну борбу за јавну набавку система и алата вештачке интелигенције за домаће правосуђе. Поред саме набавке ту је још већи проблем доживотно одржавање система. Јасно је да, ако би приватна фирма направила софтвер, она би морала и да га одржава. Та фирма зна како систем ради и она би постала фактички власник правосуђа.
Систем вештачке интелигенције у правосуђу мора бити у рукама државе. Правосудни савети (Високи савет судства и Високи савет тужилаштва) у свом домену, требало би да врше контролу коришћења исте. Поред њих велику улогу би требало да игра посебан независан државни орган – “Агенција за вештачку интелигенцију.”
Како би систем вештачке интелигенције у правосуђу требало да изгледа?
Пре свега, треба добро промислити о правом систему који се дизајнира. Ако се имплементира неприлагођен систем или се препише из неке друге земље, а без израђене опште функционалне анализе постојећег домаћег правног система, систем вештачке интелигенције у правосуђу Србије споља ће изгледати модерно и бљештаво. Биће леп сјајни оклоп, који ће изнутра бити шупља прича. Грађани ће и даље чекати годинама на правду, само што ће сада њихова судбина стајати у фајлу уместо у фиоци.
Потребна је јака инфраструктура и модеран сервер. Систем вештачке интелигенције требало би да тренирају правни, али и IT и стручњаци из информационе безбедности. Да би могли да примењујемо систем за неколико година, већ сада морамо да кренемо да радимо на њему.
Кадар правосуђа будућности поред правних знања мораће да буде обучен и драстично дигитално писменији него сада. Биће потребни стручњаци који ће разумети право, али и технологију. Сигурно је да ће се повећати значај нове професије – “Правних инжењера”. Они би претварали код у право и морали би постојати у сваком суду. И сигурно је да ради одрживости система ови стручњаци у правосуђу морају бити адекватно плаћени.
Алати вештачке интелигенције
Велики број алата вештачке интелигенције који би били примењиви у правосуђу већ постоје или се развијају. Да би могли да се користе у правосуђу, морају да буду регулисани прописима, безбедни и редизајнирани у оквиру посебног затвореног система.
Неки алати су корисни за грађане, док су други корисни за носиоце правосудних функција и судијске (јавнотужилачке) помоћнике, односно правосудну администрацију.
Опште користан алат би био централизовани систем за праћење свих предмета у реалном времену који би омогућио бољу координацију и транспарентност правосуђа.
За грађане користан алат би био асистент који би давао основне информације о начину на који могу да остваре своја права, надлежностима судова, врсти и фазама поступака, роковима и сл. Овде је битно да његова база буде похрањена искључиво важећим прописима уз ограничења да не даје лажне информације. Наравно тај асистент не би смео да даје правне савете или предвиђа исходе поступака.
За правосудну администрацију користан алат би био онај који помаже у завођењу и правилној класификацији предмета, што би било корисно у каснијој фази управљања предметом.
Свакако највећа корист од ових алата вештачке интелигенције је носиоцима правосудних функција и њиховим помоћницима. Већ сада имамо алате који претварају глас у текст, то би драстично убрзало израду записника и одлука. Како подаци који би се ту појављивали у великом броју случајева спадају у личне, нужно је да се ово врши у оквиру посебног безбедног алата. Ту су затим алати који би вршили преводе поднесака или доказа, односно који би преводили у реалном времену током суђења за учеснике који не разумеју наш језик. Затим алати који би исправљали граматичке и правописне грешке. Користан алат би био онај који асистира у претрази извора права. Тај алат би убрзао правну анализу која је битна за доношење одлука.
Такође, користан је и алат који претражује судску праксу. Вештачка интелигенција би свакако брже и ефикасније одрадила овај посао од тренутне претраге преко кључних речи или комбинације истих.[4]
Ради веће транспарентости правосуђа добро би било да целокупна судска пракса свих судова буде јавно доступна. Како би то могло да се оствари, потребно је да све пресуде буду анонимизиране, односно пресудонимизиране,[5] без додатних алата,овај посао је са постојећим кадровима у судовима фактички немогућ. Безбедан алат вештачке интелигенције који би радио ове радње је нужност.
Међутим, одређени алати вештачке интелигенције никад не треба да буду примењени у домаћем правосуђу. То су алати који предвиђају исход поступка, који доносе одлуке или асистирају у доношењу одлуке, оцењују релевантост доказа, профилишу странке и слично.
Вештачка интелигенција не сме заменити човека
На самом крају, морамо бити начисто: Вештачка интелигенција нема свест, нема емоције, нема морални компас нити способност да разуме шта је истинска правда (притом ни ми њу не разумемо у потпуности). Она не размишља о добру и злу. Она само рачуна вероватноћу на основу алгоритама и тренинга.
Зато она никада не сме бити јавни тужилац и судија, већ искључиво најбржи приправник којег смо икада имали. Приправник кога увек морамо надзирати и контролисати.
Ако дозволимо да нам систем вештачке интелигенције буде шупаљ, да зависи од приватних фирми или да технологија поједе буџет намењен људима, добићемо правосуђе које је брзо, али слепо. Наш задатак није да дигитализујемо хаос, већ да уз помоћ технологије добијемо ефикасније и транспарентније правосуђе, да ослободимо носиоца правосудне функције административног терета како би могао ради оно што ниједна машина никада неће моћи – да буде човек који дели правду.
Вештачка интелигенција је алат. Контрола је наша. Одговорност је искључиво наша.
[1] European Data Protection Supervisor, AI Act Regulation (EU) 2024/1689 – Regulation (EU) 2024/1689 of the European Parliament and of the Council of 13 June 2024 laying down harmonised rules on artificial intelligence and amending Regulations (EC) No 300/2008, (EU) No 167/2013, (EU) No 168/2013, (EU) 2018/858, (EU) 2018/1139 and (EU) 2019/2144 and Directives 2014/90/EU, (EU) 2016/797 and (EU) 2020/1828 (Artificial Intelligence Act) (Text with EEA relevance), Publications Office of the European Union, 2025, https://data.europa.eu/doi/10.2804/4225375, 8. јун 2026. године.
[2] Службени гласник РС, бр. 23/23.
[3] Стратегија развоја вештачке интелигенције у Републици Србији за период 2025-2030. године, Службени гласник РС, број 5/25, https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2025/5/1/reg, (8. јун 2026. године), која је заменила претходну која је обухватала период 2020-2025. године.
[4] Проф. др Ђорђе Кривокапић и Андреа Николић, “Стање и перспективе употребе система вештачке интелигенције у правосуђу у Републици Србији”, Београд 2025. године, 15-20.
[5] Вид. Лазар Стојановић, “Псеудонимизација и Анонимизација у ЗЗПЛ и GDPR“, https://zzpl.rs/pseudonimizacija-i-anonimizacija-u-zzpl-i-gdpr, 9. јун 2026. године..
Објављено: 18.6.2026. године
*Текстови објављени на страници Правне теме на сајту Асоцијације судијских помоћника не представљају правне савете, већ личне ставове аутора, који не морају нужно одражавати ставове Асоцијације судијских помоћника.