Председник АСП, Стефан Гојковић је члановима Радне групе за израду радног текста Закона о правосудној академији, на састанку одржаном 4.9.2024. године предао:
Примедбе и предлоге Асоцијације судијских помоћника поводом Нацрта Закона о Правосудној академији и Нацрта измена Закона о измени Закона о судијама
Пре свега, Асоцијација судијских помоћника истиче да је одлучно против увођења тзв. „једне тачке уласка у правосуђе“ која би подразумевала завршену претходну обуку пред Правосудном академијом као услов за избор на судијску функцију.
Асоцијација судијских помоћника (у даљем тексту „АСП) најпре истиче да остаје у свему при Допису од 27.08.2024. године, који је заједно са Друштвом судија Србије упутила Министарству правде. Имајући наведени допис у виду, АСП овде истиче следеће примедбе:
1) АСП указује да је Нацртом Закона о измени Закона о судијама предвиђено да предложени закон ступи на снагу 01.03.2028. године. У складу са наведеним, нејасно је из ког разлога се са овим Нацртом приступило са великом дозом журбе и у оквиру рада на Закону о Правосудној академији. АСП позива на отворену, јавну расправу о предложеним решењима, а поготово с обзиром на чињеницу да се регулишу питања од круцијалног значаја за судство Републике Србије.
2) Уставни суд је 2014. године утврдио да решење према којем је Високи савет судства био дужан да за судију приоритетно предложи кандидата који је завршио Правосудну академију није у сагласности са Уставом, између осталог и из ова два разлога:
а) да је на тај начин почетна обука завршена у Правосудној академија не само пресудна за вредновање стручности и оспособљености као општих услова за избор на судијску или јавнотужилачку функцију, већ да се претвара у опредељујући услов за доступности ових функција, који заправо потире и спречава адекватно вредновање осталих прописаних критеријума;
б) да се таквим системом ограничава Уставном утврђена надлежност Високог савета судства и Високог савета тужилаштва.
Евентуална примена предложеног решења из Нацрта Закона о измени Закона о судијама, када је реч о првом разлогу, не би више подразумевала стављање у повлашћен положај лица која су положила завршни испит на Правосудној академији, већ представља потпуно искључивање свих осталих кандидата из поступка избора на судијску функцију. Сматрамо да је, у погледу другог разлога, неопходно имати у виду да постојећи нормативни оквир подразумева да Правосудна академија није уставна категорија и да, самим тим, не постоје уставне гаранције њене независности, а да предложено решење из Нацрта измене Закона о судијама предвиђа управо да тело којем Устав јемчи независности, односно Високи савет судства доноси одлуку о избору лица на судијску функцију превасходно на основу селекције кандидата која је претходно извршена од стране тела којем Устав не јемчи независности. АСП стога сматра да при постојећем уставноправном оквиру никаква промена законског оквира, па чак ни она која би подразумевала одговарајуће измене Закона о Правосудној академији или других системских закона који се односе на правосуђе, не може отклонити описани недостатак предложеног решења.
3) Ревидирани Акциони план за поглавље 23 не прописује обавезу Републике Србије да усвоји концепт „једне тачке уласка у правосуђе“. Наиме, прелазно мерило 1.1.3 које се односи на доношење Закона о Правосудној академији прописује „унапређење Правосудне академије као центра за сталну и почетну обуку судија и јавних тужилаца, у складу са одлукама Уставног суда и одредбама Закона о јавном тужилаштву и Правосудној академији.“
4) АСП указује да би усвајање предложеног решења из Нацрта Закона о измени Закона о судијама представљало значајно одступање од уставног концепта уређења правосуђа који је на конзистентан и кохерентан начин заокружен доношењем сета правосудних закона, а који концепт подразумева јачање независности судства кроз јачање и учвршћивање положаја Високог савета судства.
АСП поздравља тежње које су усмерене ка унапређењу објективности приликом процене стручности и оспособљености кандидата за први избор за судију (било ког суда). АСП, међутим, не прихвата становиште по којем су, када је реч о испуњености наведених критеријума, недостаци постојећег система селекције кандидата такви да је постизање напред наведених циљева оствариво само кроз систем селекције који у обзир узима искључиво кандидате који су положили завршни испит на Правосудној академији. Ово тим пре што постојећи систем селекције, када је реч о судијским помоћницима који чине значајну већину кандидата за први избор на судијску функцију, вреднује вишегодишњи рад у судовима који праћен менторском обуком од стране судија, а обухвата и судијски испит, као и разговор са члановима комисије Високог савета судства, као тела којем Устав јемчи независности.
У погледу Принципа на којима би обука у судству требало да почива, АСП у свему остаје при Допису од 27.08.2024. године, а који је сачињен од стране Друштва судија Србије и АСП.
Асоцијација судијских помоћника