Надежда Јовеш Грбић
Посебности малолетничког поступка уопште
У кривичном законодавству Републике Србије поступак према малолетним учиниоцима кривичних дела је, због својих бројних специфичности који потичу из узраста учиниоца и његовог недовршеног процеса сазревања личности, а самим тим и умањеног капацитета да схвати последице својих дела, издвојен као посебна врста поступка, због потребе за прилагођеним приступом у односу на пунолетне учиниоце.
Тај поступак је регулисан Законом о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица (у даљем тексту: ЗМ)[1], који у чл. 4 предвиђа примену одредаба Кривичног законика (у даљем тексту: КЗ)[2], Законика о кривичном поступку (у даљем тексту: ЗКП)[3], Закона о извршењу кривичних санкција (у даљем тексту: ЗИКС)[4], ако нису у супротности са ЗМ.
Разлике које овај Закон уводи у односу на КЗ и ЗКП, тј. у односу на пунолетне учиниоце се, пре свега, огледају у учешћу Центра за социјални рад (психолога и педагога који су водитељи случаја и који на основу разговора са малолетником и његовом породицом сачињавају свој налаз и мишљење о личности малолетника и корективном потенцијалу истог), те учешћу законског заступника учиниоца, који даје свој исказ у погледу личних прилика малолетног, како би се свеукупно сагледала личност и породично окружење учиниоца, а све у циљу разумевања разлога који су га навели да крши друштвене и законске норме у том, ипак и даље дечијем, узрасту.
Ова процесна специфичност малолетничког поступка је уско повезана са другом највећа разликом, која није процесне природе, већ се тиче одредби кривичног материјалног права, и због које је малолетнички поступак издвојен као посебан у односу на општи кривични поступак – искључење примене одредби о кривичним санцијама прописаних Кривичним закоником, и прописивање посебно скројеног система кривичних санкција у ЗМ, а које санкције су неупоредиво блаже у односу на оне прописане у КЗ, из разлога што је сврха изрицања кривичних санкција малолетнику првенствено појединачна превенција, и утицај на развој личности тог појединачног малолетника, да се он не би јављао као учинилац кривичних дела након стицања пунолетства, па тек онда генерална превенција (чл. 10 ЗМ).
У поступку према малолетницима такође постоји институт васпитног налога, сличан институту опортунитета (који је у ствари прво уведен у ЗМ, јер је важећи ЗКП донет 6 година након важећег ЗМ, а који није мењан ни једном пуних 20 година), а нији део система кривичних санкција.
Посебности кривичних санкција у малолетничком поступку
Кривичне санкције који се могу изрећи малолетнику су:
1. Васпитне мере
а) мере упозорења и усмеравања: судски укор и посебне обавезе;
б) мере појачаног надзора: појачан надзор од стране родитеља, усвојиоца или стараоца, појачан надзор у другој породици, појачан надзор од стране органа старатељства, појачан надзор уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитавање и образовање малолетника;
в) заводске мере: упућивање у васпитну установу, упућивање у васпитно-поправни дом, упућивање у посебну установу за лечење и оспособљавање.
2. Казна малолетничког затвора, чије трајање је максимално ограничено на 5, у посебним условима на 10 година, и мере безбедности предвиђене чланом 79. Кривичног законика, осим забране вршења позива, делатности или дужности.
Осим прописивања горе наведених кривичних санкција, које су блаже од оштих, постоји још један ниво „ублажавања“ односно ограничења, а који се тиче узраста малолетника и тежине самог учињеног дела. Наиме, млађим малолетницима (лица старости 14-16 година) могу се изрећи само васпитне мере. Старијим малолетницима могу се изрећи васпитне мере, а изузетно може се изрећи казна малолетничког затвора, и то само за дело за које је законом прописана казна затвора тежа од пет година.
Трајање малолетничког затвораје такође посебно ограничено – малолетнички затвор не може бити краћи од шест месеци ни дужи од пет година (чл. 9, 28 и 29 ЗМ). За кривично дело за које је прописана казна затвора двадесет година или тежа казна, или у случају стицаја најмање два кривична дела за која је прописана казна затвора тежа од десет година, малолетнички затвор може се изрећи у трајању до десет година.
Такође, одредбама члана 31 ЗМ искључена је примена општих одредби о одмеравању казне малолетничког затвора код стицаја кривичних дела.
Утицај посебности малолетничких кривичних санкција на обрачун награде адвоката
Имајући у виду ове одредбе ЗМ о изрицању кривичних санкција према малолетницима, а које практично значе да висина запрећене казне за појединачно кривично дело није она која пише у посебном делу КЗ за то дело, већ мора бити прерачуната у зависности од кривичног дела и узраста малолетника, поставља се питање оправданости дословне и изоловане примене тар. бр. 1Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката у малолетничком поступку (у даљем тексту: АТ)[5], без ограничења прописаних ЗМ, приликом обрачуна награде за рад адвоката у малолетничком поступку, који гласи:
“Адвокату припада награда у зависности од висине запрећене казне за кривично дело и то:
– за новчану казну и казну до 3 године затвора 600 поена
– за казну преко 3 до 5 година затвора 750 поена
– за казну преко 5 до 10 година затвора 1.000 поена
– за казну преко 10 до 15 година затвора 1.500 поена
– за казну преко 15 година затвора 2.000 поена
– за кривична дела за која се може изрећи казна затвора од 40 година, казна затвора од 30 до 40 година и казна доживотног затвора 2.500 поена
Основица за обрачун награде утврђује се на следећи начин:
– ако адвокат брани једног окривљеног који је једном радњом или са више радњи учинио више кривичних дела за које му се истовремено суди, висина запрећене казне се утврђује према максималној јединственој казни, применом одредби Кривичног законика у вези са одмеравањем казни за стицај кривичних дела;
– ако адвокат брани у истом поступку више окривљених у којима су запрећене различите казне за различита кривична дела, адвокату припада награда према максимално запрећеној казни за најтеже кривично дело.“
У досадашњој судској пракси Вишег суда у Новом Саду се уједначио начин обрачуна награде адвокату који брани једног малолетника за више учињених кривичних дела, тако да нема примене тар. бр. 1 ст. 2 АТ, јер су у ЗМ искључене одредбе КЗ о одмеравању казне за дела учињена у стицају. Стога, награда се адвокату обрачунава спрам најтежег дела због којег се води поступак.
Аналогно овом тумачењу, било би оправдано приликом обрачуна награде за рад адвоката модификовати и примену тар. бр. 1 ст. 1 АТ, а сходно казни која стварно прети малолетнику у малолетничком поступку, а не вршити обрачун награде у односу на запрећену казну затвора која је прописана за то дело у КЗ, а која малолетеном уопште, чак ни теоретски, не може бити изречена у малолетничком поступку.
Предлог модификације тар. бр. 1 АТ приликом обрачуна награде у малолетничком поступку
У случају кад се ради о млађем малолетнику(без обзира да ли је једно дело или стицај), или о старијем малолетнику ком се ставља на терет једно кривично дело за запрећеном казном до 5 година затвора,а којима могу бити изречене искључиво васпитне мере, требало би користити основицу од 600 поена, из разлога што сходно одредби чл. 28 ЗМ, не може бити изречена казна малолетничког затвора, а имајући у виду да је ЗМ lex specialis у кривичноправном законодавству.
Како у овим поступцима није могуће изрећи казну затвора, циљним тумачењем одредбе тар. бр. 1 АТ, као основица за обрачун награде се има користити основица од 600 поена предвиђена тар. бр. 1 ст. 1 тач. 1 АТ, из разлога што су различите основице, прописане одредбом тар. бр. 1 АТ, установљене у циљу одражавања тежине поступка, и сходно томе повећања награде браниоцу, који носи већу одговорност и тежину посла у поступцима где његовом клијенту прети опасност од веће затворске казне, док је у малолетничком поступку, како у највећем броју предмета, тако и у овом конкретном предмету, могућност изрицања малолетничког затвора искључена одредбама чл. 4, 26 и 28-31 ЗМ, те се стога има користити најнижа прописана основица за обрачун награде адвоката.
Сматрам да ову основицу од 600 поена треба користити у сваком оваквом случају, иако постоји једна васпитна мера, и то заводска – упућивање у васпитно-поправни дом, чије трајање је максимално ограничено на 4 године.[6]
Разлог за овај став јесте тај што је један од услова за изрицање ове васпитне мере сходно чл. 21 ЗМ, између осталог, и тежина самог кривичног дела, што имплицира да се ова мера не може теретски изрећи за једно извршено кривично дело са запрећеном казном мањом од 5 година.[7]
Даље, ако је реч малолетнику ком се стављају на терет извршење више кривичних дела у стицају, од којих ниједно нема запрећену казну тежу од 5 година затворатребало би користити основицу од750 поена, јериакомусходно одредби чл 28 ЗМ, не може бити изречена казна затвора, а имајући у виду да је ЗМ lex specialis у кривичноправном законодавству, може му бити изречена заводска васпитна мера упућивања у васпитно поправни дом, чије трајање је ограничено на 4 године.
Сходно одредбама чл. 28 и 29 ЗМ, не постоји ни теоретска могућност да се малолетнику у таквом поступку изрекне казна малолетничког затвора, чак и ако се као старији малолетник теретио за више кривичних дела, чија запрећена казна ни за једно појединачно криично дело не прелази 5 година затвора. Када би се у малолетничком поступку одредбе о стицају тумачиле на начин прописан чл. 60 КЗ, дошло би се до закључка да би стицајем већ два кривична дела са запрећеном казном до 3 године, било могуће изрећи казну малолетничког затвора старијем малолетном учиниоцу, што је супротно сврси одредбе чл. 28 ЗМ и чл. 16 КЗ.
Међутим, ако је реч о серијском извршиоцу код кривичног дела крађе из чл. 203 ст. 1 КЗ (запрећена казна до 3 године затвора), а каквих у пракси има често и код млађих малолетника (учинилаца десетине таквих дела), за њих постоји теоретска могућност изрицања заводске васпитне мере упућивања у васпитно-поправни дом, која се релативно често и користи у пракси, па би било оправдано у овим случајевима стицаја користити већу основицу од 750 поена, јер је васпитна мера упућивања у васпитно-поправни дом, као затворену заводску установу, у свим битним аспектима, посебно аспекту ограничења слободе кретања, упоредива са затворском казном.
Када је реч о старијем малолетнику ком се стављају дела са запрећеном казном преко 5, а максимално до 20 година затвора, награда би се имала обрачунати спрам основице од 750 поена, јер њему сходно одредби чл. 28 ЗМ може бити изречена казна затвора, али је трајање те затворске казне ограничено одредбом чл. 29 ЗМ на максимално 5 година, имајући у виду да је ЗМ lex specialis у кривичноправном законодавству, те се стога има применити основица прописана тар. бр. 1 ст. 1 тач. 2 АТ.
На крају, ако је реч о старијем малолетнику ком се стављају дела са запрећеном казном 20 година затвора или тежа казна, или у случају стицаја најмање два кривична дела за која је прописана казна затвора тежа од десет година, требало би користити основицу од 1000 поена, с обзиром да се у овом случају максимално може изрећи казна затвора која је одредбом чл. 29 ЗМ, ограничена на максимално 10 година малолетничког затвора, имајући у виду да је ЗМ lex specialis у кривичноправном законодавству, те се стога има применити основица прописана тар. бр. 1 ст. 1 тач. 3 АТ.
Закључак
Предложена примена тарифног броја 1 АТ, у светлу ограничења прописаних казни која намеће ЗМ, би одражавала и тежину одговорности коју бранилац има у малолетничком поступку, а која је значајно мања него у општем кривичном поступку према пунолетним лицима.
Уосталом, различите основице за обрачун награде које су прописане у тар. бр. 1 АТ су управо и прописане како би уважиле ту разлику у одговорности и тежини посла браниоца. Овакво тумачење било би у складу са циљем и сврхом због ког су прописане различите основице за обрачун награде, те би у сваком смислу донело успостављању уравнотеженијег и фер положаја бранилаца који поступају у малолетничким поступцима, у односу на оне који поступају само у општим кривичним поступцима.
При чему обавезно треба имати у виду изузетно привилегован положај бранилаца по пуномоћи у малолетничком поступку, који се фактички исплаћују из буџетских средстава на крају поступка, с обзиром да сви трошкови у малолетничком поступку падају на терет буџета суда (чл. 79 ЗМ), те да суд може обавезати малолетника да сноси трошкове поступка само у случају кад му је изрекао казну малолетничког затвора (статистички, казна затвора се изриче на мање од 1 у 1000 предмета, те је примена ове могућности занемарљива, фактички чак и у тим случајевима суд одређује да трошкови поступка падају на терет буџетских средстава суда).
[1] Службени гласник РС, бр. 85/05.
[2] Службени гласник РС, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16, 35/19 и 94/24.
[3] Службени гласник РС, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Одлука УС РС и 62/21 – Одлука УС РС, Решење УС РС – 37/19.
[4] Службени гласник РС, бр. 55/14 и 35/19.
[5] Службени гласник РС, бр. 43/23.
[6] Код осталих заводских васпитних мера је трајање истих ограничено на 2 године (упућивање у васпитну установу), односно 3 године (упућивање у посебну установу за лечење и оспособљавање), те је неспорна примена основица од 600 поена као и код осталих васпитних мера.
[7] Мада у чл. 21 ЗМ није дефинисано шта то представља теже дело у смислу овог члана, свакако је у интересу окривљеног да граница те „тежине“ буде објективна, односно висина запрећене казне која прелази 5 година затвора, јер би било на штету окривљеног када би се препустило субјективном тумачењу суда да учињено дело са мањом запрећеном казном процени у конкретном случају као тешко, због нпр. самих околности извршења.
Објављено: 1.7.2025. године
*Текстови објављени на страници Правне теме на сајту Асоцијације судијских помоћника не представљају правне савете, већ личне ставове аутора, који не морају нужно одражавати ставове Асоцијације судијских помоћника.