Милош Димитријевић
Поступак извршења
Поступак извршења и обезбеђења у Републици Србији је прошао кроз низ трансформација у току прошле деценије, од којих је најважнија увођење јавних извршитеља – предузетника са повереним јавним овлашћењима која су некада припадала судовима. Грубо речено, јавни извршитељи су овлашћени да спроводе извршење у највећем броју случајева, односно у свим поступцима који за предмет имају новчану обавезу, док је у искључивој надлежности суда остало спровођење извршења извесних неновчаних обавеза (попут повратка запосленог на рад и у вези са поступцима којима се регулишу породични односи, осим наплате законског издржавања).
На тај начин, јавни извршитељи су овлашћени да спроводе извршење на основу извршне и веродостојне исправе и у околностима у којима извршни поверилац, као средство извршења, предлаже продају непокретности извршног дужника. Када таква непокретност представља ону у којој извршни дужник живи, крајњи исход извршног поступка може да доведе до ситуације бескућништва. Према подацима невладиних и хуманитарних организација, од 2020. године је регистровано 4.000 угрожених лица у Београду. Они даље наводе да не постоји одговарајућа методологија о процени, те да је тај број далеко већи него онај са којима излазе званичне институције.[1]
Изузимање од извршења
С обзиром на наведено, похвална је намера да се породичне куће и станови изузму од извршења у циљу заштите наших материјално најугроженијих грађана, али се поставља питање да ли је за имплементацију таквог решења неопходно променити Устав, нарочито имајући у виду да Закон о извршењу и обезбеђењу већ познаје инситут заштите једине непокретности физичког лица. Наиме, одредбом члана 394. став 2. Закона, прописано је да се не може одредити извршење продајом једине непокретности у власништу извршног дужника физичког лица ради намирења потраживања чија главница не прелази износ од 5.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан подношења предлога за извршење.
Заштита у контексту цитиране одредбе је ограничена, јер се иста односи само на поступке проистекле из ненаплаћених комуналних потраживања. Међутим, не постоји ниједан друштвено оправдани разлог да се Законом не прошири домен заштите и у поступцима који проистичу из осталих новчаних потраживања (било да су она утврђена на основу извршне или веродостојне исправе) и то без увођења маргине у погледу износа висине главног дуга, након чијег прелажења заштита не би била примењивана. Уз такво проширење, социјално одговорно поступање законодавца би било да спровођење извршења на јединој непокретности извршног дужника физичког лица врати у искључиву надлежност суда, имајући у виду степен осетљивости права које се штити.
Као аргумент за промену Устава, истиче се конкуренција са зајемченим правом на мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона. Имајући у виду да новчана потраживања представљају део својине извршног повериоца, мишљење аутора овог текста је да изузимање појединих предмета извршења Законом не представља повреду његовог права на имовину, с обзиром да има избор неког другог средства извршења у власништву извршног дужника (зарада, новчана средства на рачунима, покретне ствари, итд.), а све у циљу остварења свог потраживања.
Сам Закон већ познаје низ примера у којима се поједини предмети извршења изузимају, а за које никада није постављено питање неуставности, попут пољопривредног земљишта земљорадника површине до 10 ари (одредба члана 164. став 1. Закона), или храна и огрев који су извршном дужнику и члановима његовог домаћинства потребни за три месеца (одредба члана 218. став 1. тачка 2. Закона).
У изостанку суштинске реформе која би ублажила оправдано критиковане аспекте поступка извршења у нашем правном поретку, као коректив стоји институт права на дом, предвиђен Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода и постојећа судска пракса у парничним поступцима ради исељења у којима се тај институт примењује, али појашњење истог завређује посебну пажњу, која превазилази оквир и задате циљеве овог текста.
[1] https://www.danas.rs/vesti/drustvo/broj-beskucnika-na-ulicama-je-veci-od-zvanicne-statistike-4-000-registrovano-za-tri-godine/, 2 јул 2025.
Објављено: 3.7.2025. године
*Текстови објављени на страници Правне теме на сајту Асоцијације судијских помоћника не представљају правне савете, већ личне ставове аутора, који не морају нужно одражавати ставове Асоцијације судијских помоћника.