Милош Арифовић
Chat control
Уредба о спречавању и борби против сексуалног злостављања деце (Child Sexual Abuse Regulation-CSAR) позната као и Chat Control 2.0 има темеље који су постављени још 2007. године када је донета Ланзароте конвенција Савета Европе коју је и Република Србија ратификовала1, а којом су се земље потписнице обавезале да криминализују разне облике сексуалног злостављања деце, укључујући и сексуалну експлоатацију и дечију порнографију.
Орган установљен за примену конвенције, Ланзароте комитет је 2021. године донео закључак да Ланзароте конвенција не пружа јединствено и обавезујуће решење за целу Европску унију. Пре него што би почеле дискусије о налажењу решења, Европска унија је увела привремени изузетак из директиве о електронској приватности популарно назван Chat control 1.0, који је омогућио интернет платформама попут Telegram, Whatsapp и Viber да добровољно користе технологије за обраду података како би откривали, извештавали и уклањали материјал CSAM – Child Sexual Abuse Material2.
CSAM – Child sexual abuse material представља садржај, било стваран било да је створен уз помоћ технологије а који у себи садржи: сексуални садржај који укључује малолетнике, слике дечијих полних органа, злостављање које се снима уживо или злостављање дигиталним путем, садржај створен уз помоћ вештачке интелигенције који приказује злостављање деце као и било који садржај који сексуализује или искоришћава децу за задовољство гледаоца.
Европски супервизор за заштиту података и организације невладиног сектора означиле ову измену као ризик за приватност корисника и обесмишљавање шифровања чија је сврха да штити податке.
Chat control 2.0
Европска комисија је 11.05.2022. године поднела предлог за доношење Уредбе о спречавању и борби против сексуалног злостављања деце популарно назван Chat control 2.0, чији је циљ да на свеобухватан начин одреди обавезе интернет провајдера и интернет сервисе, али и да уреди кривичноправни оквир у складу са текућим променама информационих технологија.3 Током 2022. и 2023. године Комитет за грађанске слободе Европског парламента је ревидирао текст предлога тако да не обухвата шифровање са краја на крај4 (end-to-end encryption) приликом идентификације, додали су независне истраге за технологију која би се бавила претрагама и прописани су додатни механизми за безедност деце и потврду старости детета.
У новембру 2023. године Европски парламент је усвојио први нацрт уредбе, тако да заштити приватност коју пружа шифровање са краја на крај, али је оставио могућност да се регулатива прошири.
Током 2024. године су се водиле дискусије око уредбе, у октобру 2025. године је било предвиђено гласање за усвајање уредбе. Због противљења немачких посланика услед брига око нарушавања приватности корисника, гласање је одложено за 2026. годину.5
Нове обавезе
Регулативом уредбе, се ставља акценат на обавезу интернет провајдера и интернет сервиса (хостинг платформе, платформе за размену порука, друштвене мреже итд.) да спречавају ширење, да откривају, извештавају и уклањају материјал који садржи или имплицира на сексуално злостављање деце. Уредба предвиђа увођење правила о „налогу за детекцију“ (detection order), који би судови могли да издају. Tада би провајдери и сервиси били дужни да користе одобрене технологије за тражење CSAM-а и grooming активности.
Grooming је назив за процес којим најчешће почиње сексуално злостављање деце, а преводи се као „врбовање“ или „намамљивање“. То је процес у којем се потенцијални сексуални злостављач спријатељује с дететом и задобија његово поверење како би покушао да га укључи у сексуалне/злостављачке активности).6
Ако уклањање садржаја није могуће, платформе би морале блокирати приступ или предузети друге мере. Такође, предвиђа се обавеза извештавања у стандардизованом формату институцијама Европске уније, ради статистике и надзора.
Кривичноправне измене
Наиме, предвиђено је ширење дефиниције кривичних дела сексуалног злостављања деце како би били обухваћени нови облици злостављања попут преношења снимака уживо илити live стримовање злостављање, grooming који се дешава уживо, прављење и дељење садржаја који је генерисан уз помоћу вештачке интелигенције (deepfake, AI слике)7 на којима је приказано сексуално злостављање и др.
Даље је предвиђено подизање максимума запрећене казне за кривична дела, док се разматра укидање застарелости кривичног гоњења за дела сексуалног злостављања деце. Аргумент који је изнет приликом расправе о регулативи је тај да многе жртве проговоре тек годинама након злостављања.
Забрањује се израда и дељење „приручника“ који дају упутства за злостављање деце.
Предвиђа се обавеза држава да обезбеде право жртава на одштету, али и медицинску, психолошку, социјалну, образовну и правну подршку.
Дефинисана је примена и разрађивање механизма који би омогућили лакше пријављивање на безбедан, доступан и начин прилагођен деци.
Предвиђа се и успостављање ЕУ центра за борбу против сексуалног злостављања деце, односно центра који би координисао напоре, анализирао пријаве, подржавао истраге и радио на превенцији.
Државе чланице би биле обавезне да развијају и примењују политике превенције: образовање, дигиталну писменост деце, организују тренинге за наставнике, социјалне раднике и друге професионалце, спроводе кампање за подизање свести и механизме подршке и заштите рањивих група.
Министарство туђих послова
Заштита деце је неспорно једна од највиших вредности којем било које друштво треба да тежи, да се деци омогући да одрасту безбедно, стекну квалитетно школовање и пружи им основу за даљи живот, чему ова уредба и стреми. Међутим, циљ овог текста јесте и да се осврне на озбиљне мањкавости уредбе, које би могле имати далекосежне последице по приватност становника Европске уније, али и земаља кандидата.
Једна од најконтроверзнијих одредби јесте та да интерент сервиси буду обавезани да откривају и скенирају садржај корисничких порука – укључујући слике, видео снимке, линкове и слично – како би пронашли CSAM. Критичари, међу којима су и бројни стручњаци за криптографију и заштиту података, тврде да оваква обавеза директно угрожава end-to-end шифровање, а самим тим поверљивост комуникација. Више од 500 крипто-истраживача и безбедносних стручњака потписало је отворено писмо у којем упозоравају да предложене мере уводемасовни надзор под изговором заштите деце8.
Даље се поставља само питање техничке изводљивости и прецизности оваквог надзора. Према критикама Европског парламента и независних академских студија, технологије за аутоматску детекцију CSAM-а нису довољно прецизне да обезбеде висок степен тачности, а без високе прецизности постоји ризик од лажних позитивних и негативних резултата тј. да невини корисници буду погрешно означени, или да стварни материјал остане неоткривен. Студија посвећена генерисаном (AI) материјалу злостављања деце показује да постоје дубоке етичке, правне и друштвене последице и да се штета од таквог садржаја тешко сагледава само кроз модел традиционалног злостављања9.
Истраживачи су упозорили и да масовно скенирање може представити облик “убрзаног надзора“ (surveillance creep), који може бити проширен и на друге типове комуникација, не само оне са садржајем CSAM-а10. Критичари уредбе у Европском парламенту упозоравају да би примена Chat control-a могла да наруши основна људска права, као што су право на приватност, слободу изражавања, поверљивост комуникације.
Постоје и политички притисци и сумње у поступак доношења закона: поједине невладине организације тврде да је процес лобиран, да нису били саслушани сви заинтересовани актери и да су интереси неких компанија превише уплетени. Један од често наведених ризика је такозвани function creep: моћ за скенирање корисничких порука могла би касније да се прошири и на друге врсте криминала, а не само на детекцију злостављања деце.
Као што је већ поменуто, блокирано је изгласавање уредбе у октобру 2025. године, уз образложење да обавеза масовног скенирања порука није у складу са вредностима које Европска унија треба да представља и да уредба подразумева масовну инвазију на приватност грађана. Тај политички отпор одлаже усвајање уредбе, што значи да се привремене мере продужавају, али стални правни оквир остаје неизвестан у погледу коначног садржаја и баланса између заштите деце и дигиталних права.
2026. година и Chat control
У моменту објаве овог текста приближава се 3. април 2026. године, датум када истиче привремена дозвола за добровољно скенирање садржаја (Chat Control 1.0). Европска комисија инсистира на томе да платформе морају имати обавезу да, по налогу надлежног органа, скенирају комуникацију корисника ради откривања познатог и непознатог CSAM материјала, тврдећи да би без приступа шифрованим порукама полиција била „ослепљена“ у борби против злостављача. Комисија је почетком године понудила модел добровољног скенирања као прелазно решење, али уз клаузулу да налог за детекцију постаје обавезан уколико платформе не буду довољно сарађивале.
Европски парламент до сада није одступио од става против увођења „задњих врата“ (backdoor) или скенирања на самом уређају (client-side scanning) које би угрозило безбедност свих грађана, новинара и политичара. Парламент предлаже модел „безбедност путем дизајна“ (safety by design), који се фокусира на превенцију кроз подешавања апликација, строгу верификацију узраста (без биометрије) и уклањање већ пријављеног материјала, уместо масовног скенирања приватних преписки. Средином марта, Парламент је изгласао продужење привремених мера до 3. августа 2027. године,11, али уз амандман који изричито забрањује скенирање шифрованих порука.
Иако је основни циљ Уредбе борба против сексуалног злостављања, grooming-а и AI-генерисаног насиља неспорно племенит и неопходан, цена у виду слабљења end-to-end енкрипције остаје неприхватљива за стручну јавност и кључне државе чланице. Политички застој у Савету ЕУ и отпор Европског парламента (у којем током 2026. предњаче Немачка и Пољска) указују на то да Орвеловске тенденције неће проћи без борбе за очување основних људских права и приватности.
За крај
Идеја саме уредбе представља важан подухват да се кодификује механизам за заштиту деце у свету који се мења на дневном нивоу. Садашњи сајбер простор који чине популарне апликације попут Facebook, Instagram, Roblox, TikTok, Threads, омогућавају појединцима да угрозе најрањивији део друштва – децу, док су постојећа законска решења превише спора.
Процес доношења закона мора бити транспарентан свима, уз дијалог са стручњацима за људска права, криптографију, сајбер безбедност и цивилним друштвом. Потребне су јаке правне и техничке гаранције да се нове надлежности не злоупотребе ни прошире мимо сврхе заштите деце. Као аутор овог чланка позивам Вас читаоце да током 2026. године поклоните макар мало пажње вестима које се тичу Chat control 2.0 уредбе, зато што ће њено усвајање утицати и на земље које желе да се придруже Европској унији.
1 Закон о потврђивању конвенције савета Европе о заштити деце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања, “Службени гласник РС – међународни уговори“, бр. 1/10.
2https://www.coe.int/en/web/cyberviolence/-/the-council-of-the-european-union-gives-the-final-green-light-to-the-prolongation-of-a-child-sexual-abuse-protection-measure?utm_source=chatgpt.com, 27. фебруар 2026. године.
3https://data.consilium.europa.eu/doc/document/ST-10666-2024-INIT/en/pdf?, 28. фебруар 2026. године.
4End-to-end encryption (E2EE) је начин заштите комуникације у којем само две особе које међусобно разговарају могу да прочитају поруке. Порука се “закључа“ на телефону пошиљаоца и “откључа“ тек на телефону примаоца. Најважније је то што нико између њих не може да је прочита – ни апликација коју користе (нпр. WhatsApp, Viber, Signal), ни интернет провајдер, ни хакери, ни држава. Значај E2EE је у томе што штити приватност, сигурност и поверење у дигиталну комуникацију. Она омогућава људима да безбедно деле личне, пословне и осетљиве информације без страха да ће неко трећи завирити у њихов разговор.
5https://www.dw.com/en/eu-chat-control-law-online-sexual-predators-children-privacy-facebook-google-big-tech-v2/a-74337044, 28. фебруар 2026.године.
6Више на: https://www.pametnoibezbedno.gov.rs/vest/sr/598/lazna-onlajn-prijateljstva-grooming.php, 28. фебруар 2026.године.
7Ово је једна од најзабрињавајућих новитета 21.века. Ради се о сликама и садржају који изгледа стварно, али је заправо направљен уз помоћу компјутера. Још увек је могуће приметити разлику, али нажалост, можда чак и кроз годину, две то више неће бити тако.
8https://www.techradar.com/computing/cyber-security/its-just-smoke-and-mirrors-over-500-cryptography-scientists-and-researchers-slam-the-eu-proposal-to-scan-all-your-whatsapp-chats?utm_source=chatgpt.com, 01. децембар 2025 .године.
9 Више о овој теми AI Generated Child Sexual Abuse Material—What’s the Harm? https://arxiv.org/pdf/2510.02978 , 01. март 2026.године
10 YASM (Yet Another Surveillance Mechanism) https://arxiv.org/pdf/2205.14601, 01. март 2026. године.
11https://www.europarl.europa.eu/news/en/press-room/20260306IPR37531/child-sexual-abuse-online-support-for-extending-rules-until-august-2027, 15. март 2026.године
Објављено: 25.03.2026. године
*Текстови објављени на страници Правне теме на сајту Асоцијације судијских помоћника не представљају правне савете, већ личне ставове аутора, који не морају нужно одражавати ставове Асоцијације судијских помоћника.